U ime hrabrosti budućih vekova
I plemena ljudi koji će sve više rasti,
Ja sam se lišio čaše na piru očeva,
I veselja i sopstvene časti.
Vek-vukodlak skače na me da me kolje,
Ali ja vuk nisam i nemam vučju kožu.
Ko kapu, u ruke, tutni mi bolje
Sibirskih stepa topli kožuh, —
Da ne vidim kukavice, ni meko blato,
Niti na točku krvave neke kosti,
Da u noći sijaju prašnici, ko zlato,
U svojoj prvobitnoj lepoti.
Odnesi me u noć, gde Jenisej žubori,
I gde doseže bor zvezde avgusta,
Jer po koži svojoj ja nisam vuk u gori
I neistina mi je iskrivila usta.
(Prepjev: Branko Miljković)
SPARKYSTREET.ART 